Datum izvedene akcije: 11.07. - 15.07.2009.

Lokacija noćenja: Aljazev dom

Učesnici: Igor Skender, Nina Adjanin

Tip akcije: Usponi u suvoj steni

Izvedeni usponi:

1. Skalaska in Gorenjska V+ 1000m

Opis akcije:

Ako bi mene neko pitao, da predložim neko svetsko prirodno "čudo", bez razmisljanja bih rekla Triglav i dolina Vrata - neverovatan sklop prirodne lepote, misterije, izazova, tradicije i modernih sportova pa i sam pogled ka liticama i vrhovima koji cepaju oblake i dodiruju zvezde. Destinacija broj jedan za mene! Moj prvi kontakt sa velikom stenom mi se desio tamo 2003. godine, a 6 godina kasnije sam okusila svoj prvi hiljadu-metarac baš na tim liticama i još gomilu drugih stvari :)...

12.07.

Iz Paklenice, jadranskom magistralom na granični prelaz Delnice do Ljubljane, zatim nakon provedene noći u Šmarnom kod dragih prijatelja Tine i Jake, nastavljamo vožnju do Mojstrane i doline Vrata. U popodnevnim satima stižemo u Aljažev dom.

13.07.

Startujemo rano pre svitanja oko 04:00, nakon 2h pristupa stižemo pod ulaz u smer, ali tada smo odlucili da odložimo dalji uspon za sledeći dan pošto sam u pristupu zadobila žuljeve od novih cipela i svaki dalji korak bi bio jako bolan za mene, a o silasku da ne pricam tako da iako ne bas lako, doneli smo pametnu odluku. Nekad je teže odustati nego popeti neku smer. Taj dan sam celi proklinjala proizvodjače cipela, ipak ljudi smo, nije lako priznati ličnu krivicu te je lakše okriviti vodeću industriju planinarske obuće.

Taj dan smo iskoristili da odemo u Kranjsku Goru, da uzmemo namirnice i da pogledamo druge stene, u Spiku, u Travniku i Mangartu.

Taj dan smo iskoristili da odemo u Kranjsku goru, da uzmemo namirnice i da pogledamo druge stene, u Špiku, u Travniku i Mangartu.

14.07.

Startujemo još ranije, u 03:30 jer dan ranije mi je mnogo trebalo zbog novih cipela, ali taj dan sam uzela stare, pa je pristup trajao mnogo kraće te smo pod smerom morali i da čekamo da svane da bismo videli smer kuda ide. Ulaz u odnosu na prethodni dan smo skratili tj. presekli u odnosu na skicu koja je objavljena u knjizi "Slovenske stene".

Smer se sastoji iz dva dela: Skalaške i Gorenjske i predstavlja tip smera koji Francuzi zovu “Grande course”, a koji od penjača traže posebne osobine: izdržljivost, dobru kondiciju, osećaj za orjentaciju i iznad svega dar za poimanje veličine takvog uspona. Skalaška po oceni je lakša u odnosu na Gorenjsku jer ima jedan cug V-, ali je mnogo teža za orijentaciju. Dvoumili smo se šta je "Hlebec" u steni,jer graficki prikaz u knjizi nagoveštava skroz nesto drugo u odnosu na ono sta smo mi zaključili. Na kraju smo izabrali dobar smer tako da do kraja nismo imali problema sa penjanjem. Na Gorenjskom turncu smo se upisali u knjigu, malo odmorili i nastavili uspon. BIli smo dosta fokusirani na najteži deo u smeri - "Ladju" V+, ali na kraju to je ispao i najlepši cug, čvrsta lepa stena, sa dobrim hvatovima i dosta klinova.Nakon Ladje ostaje nam još 200m po razudjenom terenu, gde smo išli simultano. Poslednjih 100m smo samo gledali gde je izlaz jer nakon Ladje i nije neko uživanje, već više lomatanje po polutravnatom kamenjaru. Nakon 8h provedenih u smeri izlazimo na Plemenice. Radujemo se postignutom uspehu, i zatičemo još neotopljen sneg. Velika greška je bila sto nismo poneli naocare, tako da smo sklizali po snegu sa skoro zatvorenim očima. Dokopavamo se nekako Bambergovog pota, tj "via ferrate" i lagano silazimo dole, mislim da mi je daleko teže pao taj silazak nego cela smer. U dom smo stigli oko 19h.

Dobar kuvani kupus u Aljaževom domu kao i palačinke su prava nagrada za taj dan.

 

Izveštaj napisala Nina Adjanin