Datum izvedene akcije: 30.08.2009. - 02.09.2009. 

Lokacija noćenja: Aljažev dom u Vratima

Učesnici: Nina Adjanin, Igor Skender 

Tip akcije: Uspon u suvoj steni 

Izvedeni usponi:  Skalaška s Čopovim stebrom, VI+/V-VI

 Prevoz: voz BG - LJ i lokalni autobusi 

Opis akcije:

Za kraj visoke letnje sezone izabrali smo najpoznatiju triglavsku smer. Popeti Čopov steber, smer na koju su Slovenci najponosniji, znači svrstati se medju prave "Triglavane". Sama priča oko nastanka smera davne 1945. godine učinila je da Čopov steber bude pod "must do" za svakog ko iole ozbiljnije penje u Julijcima. Ta smer ne znači samo zloglasnu šesticu u 1000m visokoj steni koja je dugo bila pojam krajnjega i nedostižnoga, nije u pitanju samo penjačko umeće Jože Čopa koje oduševi svakog koji ponovi smer. Čopov steber je simbol najvećih ljudskih vrlina, bespoštednog požrtvovanja i pomoći partneru u nevolji. Kroz taj prvenstveni uspon protkana je cela suština alpinizma uopšte, a to je postati što bolji Čovek. Svaki ponavljač ove smeri oseća da je smer posebna i da se razlikuje od neke anonimne, ma koliko lepe, šestice u drugim stenama.

30.08.

Dolazimo noćnim vozom ujutru u Ljubljanu. Put je bio udoban i stigli smo sveži na odredište. Da nije prekida sna na granicama sve bi podsećalo na period od pre 20+ godina. Čak mi je i pasoš bio crven :). Ušavši u Sloveniju gledamo iz voza vredne ljude svakog starosnog doba kako nedeljom trče u 6h ujutru stazama kraj svojih domova. Ljubljanu zatičemo polupraznu. Svi su otišli u "hribe". Taj prizor Vam nekako da elana i potera Vas do i Vi što pre posetite alpski svet. Hvatamo lokalni bus za Mojstranu i uz pomoć ljubaznog gospodina dolazimo kolima od Mojstrane do Aljaževog doma. A ispred doma kao na vašaru. Nikad nisam video toliko ljudi odjednom u planini (osim na zidnoj slici u Kredarici). U toku su bili "Aljaževi dnevi", godišnja manifestacija u čast sveštenika, kompozitora i jednog od pionira slovenačkog gorništva Jakoba Aljaža koji je u 19. veku "hodao ovim brdima" i uz pomoć par prijatelja izneo na ledjima materijal od kojeg je na vrhu sklopio Aljažev stolp - simbol Triglava i cele Slovenije. E baš zbog tog Stolpa se sjatilo puno ljudi u Vrata dan pre našeg dolaska radi protesta. Nekome je u interesu da Stolp predje s vrha Triglava u muzej čemu se mnogi protive. Davne 1895. Jakob je sa svojim drugarima sastavio stolp na vrhu Triglava kako bi preduhitrio Austrijance i Italijane u nameri da na vrh posade krst ili statuu Madonne. Stolp služi kao sklonište za 4 osobe u slučaju grmljavine jer postiže efekat Faradejevog kaveza. Kako je Triglav simbol cele Slovenije, tako je i Aljažev stolp postao simbol Triglava.

Tog dana šetamo dolinom uz Bistricu, osmatramo stenu i dogovaramo poslednje detalje oko uspona. Uveče u domu upoznajemo nekoliko naveza iz Zagreba i Rijeke. Momci i devojke su imali tabor u Vratima i uprkos predjašnjoj jakoj kiši, tog dana popeli Skalašku s Ladjom i Wisiakovu. Od njih dobijamo poslednje, najsvežije informacije o stanju u Steni. Hvala!

31.08.

Krećemo oko 4h iz doma. Mrkli je mrak. Do izvora Bistrice idemo markiranom stazom, a odatle povremeno tražimo put ka Steni. Taj isti put smo prošli nekoliko puta letos, ali sad je noć bila toliko tamna da nismo mogli da vidimo najjasnije mesto na kojem bismo prešli korito. Do ulazne police dolazimo taman kad se malo razdanilo. Ulazimo u stenu i navezujemo se iza prvog stolpa. Izabrali smo Skalašku smer za pristup Čopovom stebru. Za nas je to bio najlakši pristup obzirom da smo nedavno penjali Skalašku s Ladjom. Upravo to iskustvo nam je pomoglo da za manje od 2h budemo na Gorenjskom turncu. 550m visinski za 1:45h! Sledio je bolji odmor, još jednom kalibrisanje skice i par pošalica u stilu: "Hoćemo li u Ladju ili u Čopa?" Krajem avgusta nije bilo Sunca da nas ogreje na Zlatorogu. Pre mesec i pol Sunce nam je zagorčavalo penjanje na tom istom mestu, a sad ga nije bilo pa je naša pauza trajala kratko jer je postalo hladno. Lako smo ubrali policu do sekundarnog raza i iza njega sišli na policu koja ima nadimak "kočljiva traverza". Ocenjena je sa V- i Nini je smetala da spava prethodne noći, ali joj je kao za inat baš zapala da je vodi :). Ubrzo je razbila predrasude o traverzama pošto je za čas bila na drugoj strani grape na prvom štandu stebra. Naredna 3-4 cuga se traži logičan prolaz po žlebovima i policama. Nema puno klinova i police su zasute kamenjem. Kad smo bili u 2. cugu čuje se jak povik: "Igor, Nina!". Neko je pročitao naša imena u upisnoj knjizi na Gorenjskom turncu i vikao nam. Medjutim, nije bio običan povik. Delovalo je kao da nas čovek poznaje. Nakon sinhronizacije dovikivanjem, shvatamo da je to naš prijatelj Jaka sa partnerom Mihom. Veliko i prijatno iznenadjenje i naravno veliko olakšanje što imamo u blizini odličnog poznavaoca Stene i još boljeg prijatelja. Njih dvojica su došli "nanjušiti" novu smer. Došli su do sekundarnog raza i po njemu penjali paralelno s nama. Mi smo ubrzo došli do mesta gde steber nestaje i pretvara se u vertikalne ploče. Jože je svojevremeno godinama unazad posmatrao taj deo stene i leti i zimi pre nego što je izabrao liniju za svoju najslavniju smer. I nije bilo greške! Kroz naizgled glatku vertikalu prolazi vodilna razčlemba u obliku žljebova, pukotina i kamina, a na kraju je prava poslastica - slavna Čopova prečnica kojom se beži na istočni raz. Nakon uvodne ploče sledio je najteži cug: dva trbušasta previsa i zatim pumpa kroz mestimično previsnu pukotinu sve do kamina. Klinova ima puno i dobri su svi. Cug je dugačak cca. 40m i može se prepoloviti ako Vam ponestane kompleta. Ovaj cug nam je lepo upalio ruke, ali je nakon njega srećom sledio nešto lakši mada neprijatan pun cug kroz mokar kamin i gruščnat žleb do mokre votline. Odatle se već video poslednji težak cug - Čopova prečnica do koje stižemo nakon još jednog polumokrog cuga (IV-V). Sama prečka ne izgleda strašno kad se gleda odozdo, ali kad smo ušli u nju i pogledali kroz noge... E tada smo videli 1000m pod nogama. Ko kaže da je svejedno da li je ispod mene 50m ili 1000m?:) Par lepih pokreta u levo i izlazak na stebriček sa dobrim hvatovima, a iza stebrića uska polica koju gore zatvara mali plafon. Stati na tu policu je prava umetnost, naročito ako to radite kolenima s rancem na ledjima dok vam se vrti u glavi od onoga što vidite s leve strane:). Narednih 10m u levo dolazimo do daha i sabiramo utiske na maloj terasi pod izlaznom pukotinom. Za nagradu nas je čekao najlepši cug cele smeri. U početku duboka pukotina pa zatim zajeda, sve vreme strma i krajnje eksponirana sa velikim hvatovima. Pravo uživanje. Tu nas nagradjuje Sunce dok po polici lako prelazimo ulevo u Gorenjsku smer nekih 150m pod vrhom. Sledi prezuvanje u gojzerice i simultanka do vrha Centralnog stebra gde nam se pridružuju Jaka i Miha. Iskrene obostrane čestitke, prepričavanje dogodovština iz smera, slikanje na vrhu i pokret u Vrata. Zadovoljstvo je potpuno iako sledi 4h po Bambergu. Veliko hvala Jaki na ponudjenom prevozu i smeštaju u Ljubljani, ali odlučili smo da spavamo te noći u Aljažu. Smer smo imali odavno u džepu, ali koncentracija je bila na nivou sve do doma u kojeg stižemo u 22:15h, taman da probudimo gazdaricu koja je upravo legla :). Ostalo nam je taman snage da jedemo nešto i komiramo se u skupnom ležišću.

01.09.

Nakon desetočasovne "kome" dolazimo k sebi i doručkujemo u Aljažu. Kajgana nije nigde lepša nego na takvom mestu i to dok vam je u džepu slika Čopovog stebra. Dan je još lepši nego prethodni, ali morali smo doma. Do Peričnika idemo peške, a odatle nas dve ljubazne Austrijanke prevoze do Mojstrane. Vielen Dank! Opet lokalcem do Ljubljane. Sedimo s desne strane i poput male dece gledamo priljubljenih lica uz prozor ne bismo li još za tren videli tu čuku što nam svima toliko znači.

U Ljubljani sledi pizza u Dvoru kao nagrada za četvrti korak u našem projektu "12 Veličanstvenih stena Alpa" (i srećan polazak u školu:)).

 

Izveštaj napisao:

Igor Skender