ISKUSTVA-ALPINIZAM

Mala istorija alpinizma

Alpinizam je nastao u Evropi još u XVII veku, prvenstveno zahvaljujući naučnicima. Početkom alpinizma smatra se osvajanje Mon Blana (4810 mnv). Posle više bezuspešnih pokušaja prvi su se na njega popeli švajcarski lekar Gabrijel Pakar i planinski vodič iz Šamonija Žan Žak Balmat 8.8.1786. U taj podvig su se upustili zbog nagrade koju je obajvio švajcarski prirodnjak Horas Benedikt d Sosir, koji je još od 1760. nekoliko puta bezuspešno pokušavao. Posle toga grupa austrijskih alpinista se 1865. godine popela na Grosglokner (3797 mnv), a onda su usledila osvajanja i drugih alpskih vrhova (Materhorn, Ajger, Grand Žoras ...).

Iako je alpinizam nastao u Evropi, nepregledni himalajski masiv je sve više privlačio alpiniste iz celog sveta. Interesovanje za ovaj masiv potiče još iz doba Marka Pola, a naročito posle objavljivanja podataka o najvišem vrhu sveta - Mt. Everestu (8848 mnv). Od kraja XIX i početka XX veka, počinje utrkivanje nacionalnih ekspedicija u himalajima. Bila je stvar prestiža čića će se zastava zavioriti na vrhu i čija će ekspedicija dalje stići.

Prvu ekspediciju na Everest predvodio je pukovnik Hauard Bjuri 1921. a bila je prvenstveno istraživačka u cilju nalaženja najpovoljnijeg puta. U njoj je učestvovalo nekoliko slavnih alpinista, ali je svakako najslavniji među njima bio Džordž Malori. Everest će postati njegov životni cilj i simbol istrajnosti i upornosti koji će skupo platiti. Ta prva ekspedicija stigla je do Severnog sedla gde ih je zadesila strašna mećava i omela ih u daljem napredovanju.

Druga ekspedicija je održana naredne godine ali je prošla mnogo tragičnije od prve, pošto je u lavini stradalo sedam šerpasa. Ni ovog puta Everest nije pobeđen.

Treća ekspedicija je jedna od najmisterioznijih himalajskih eexspedicija svih vremena. Tom prilikom su poginuli Malori i Irvin u pokušaju da konačno osvoje Everest. Iako su njihova tela pronađena, i dan danas je misterija da li su oni poginuli pri odlasku na vrh ili pri silasku, tj. da li su oni bili prvi osvajači Everesta.

Bilo kako bilo, 1950. Hercog i Lanšel osvajaju Anapurnu, prvi vrh iznad 8000 mnv.1952. francuska ekspedicija dolazi do 8600mnv pri pokušaju osvajanja Everesta, da bi godinu dana kasnije to pošlo za rukom novozelanđaninu Edmundu Hilariju i šerpasu Tenzing Norgeju. Oni su tako 1953. godine postali zvanično prvi osvajači everesta. Posle toga je razvoj alpinizma, opreme, odeće i svega ostalog vezano za alpinizam krenuo vrtoglavo da se razvija...

Ipak, i pored svega na Himalajima još ima vrhova koji čekaju da na njih po prvi put kroči ljudska noga. Najviši među njima je Kabru 4 (7394mnv) koji je EST postavio sebi kao cilj i zaraženi "virusom Himalja", neće se smiriti dok jednoga dana put do tog vrha ne bude i zvanično nosio naziv "SERBIAN WAY".