PODRŠKA

 

 

 

 

  

Novosti:

21.04.2008.

 

 

 

20.04.2008. Probudio sam se u 01.45h, petnaest minuta pre dogovorenog vremena. Izađem iz šatora da još jednom proverim situaciju na nebu. Pun mesec. Ugasim čeonu lampu da se divim ovoj lepoti. Mirno je i bez vetra. Miriše na dobro vreme. U ovakvim situacijama uvek se nekontrolisano smejem. Valjda je to sreća.

Pojeli smo na brzinu poridž i popili par čajeva. Svi su bili malo nestrpljivi u iščekivanju uspona. Sakupili smo se ispred šatora na mesečini za poslednji dogovor. Uz tradicionalno pružanje ruku i uzvik :"Svi za jednog jedan za sve", krenuli smo da penjemo Island Peak (6189m). Oni koji su bili na ekspedicijama sa nama znaju kakva se energija tada u svakome ispoljava. Pošto je meni ovo bio drugi uspon na ovaj vrh, imao sam priliku da uživam u nekim detaljima na koje prvi put nisam obratio pažnju. Severna stena Ama Dablam na svetlu punog meseca izgleda nestvarno.

Posle četiri sata uspona kroz krušljive stene stigli smo do mesta gde se stavljaju dereze.

Odavde se pakujemo u naveze i počinje penjanje kroz glečer pun pukotina. Kada se jednom dokopaš snega i leda sve je nekako lakše. Bar se ja tako osećam.

Nakon sat vremena stigli smo u podnožje grebena gde počinje penjanje uz fiksno uže.

Nagib je oko 60%, ali je ovoga puta tih 150 metara bilo prepuno ledenih kaskada, što je znatno otežavalo uspon. Kasnije se nastavlja penjanje oštrim snežnim grebenom sve do vrha. Vrh je veoma interesantan jer je površine od jedva nekih dva kvadratna metra. Pakovali smo se po troje radi slikanja, a onda kada se spustimo niz uže, izlazi sledeca grupa. Sve je bilo prelepo, jedino je jak vetar remetio savršen dan. Baš je bilo nezgodno. Vetar je donosio sitne parčiće leda i smrznutog snega. Ništa gore nema nego kada ti se komadić leda velikom brzinom zabode u lice.

Trebalo nam je osam sati da popenjemo vrh i pri tom savladamo visinsku razliku od 1100m !

Spuštanje je uvek teži deo posla. Umor te stigne a noge otežaju, pa se ti se čini da je bazni kamp na kraju sveta. Od 14 članova ekspedicije 12 je stajalo na vrhu. Dve dame su odustale pre završnog uspona. Divim se ljudima koji sami uvide da je nastavak penjanja za njih postaje rizičan. Pošteno prema planini i prema ostatku ekipe.

U pogledu sa vrha su uživali: Dača, Joka, Ceca, Čele, Goran, Serdjo, Moma, Čvorak, Gogi, Adis, Necko i ja.

Pozdrav svima koji su nas pratili tokom ove ekspedicije, a naročito ekipi sa ZONE2000.

Ovaj vaš je bio pravo dobar :-)

 

PS. Iskreno, Island Peak je znatno teži za uspon od Akonkagve!!!

Dragan Jaćimović,

Vođa ekspedicije

 

18-19.04.2008.

 

 

Do baznog kampa trebalo nam je oko pet sati! Išli smo namerno sporo kako bi dali vremena našem kuvaru Angh-u da pripremi ručak. Uz put smo gledali promene koje za sobom ostavlja globalno zagrevanje naše planete. Glečeri se polako povlače, tako da smo jednu pauzu pravili na pravoj plaži od sitnog peska :-)

U baznom kampu pored nas ima još tri ekspedicije. Mislim da će Italijani zajedno sa nama na vrh. Danas smo odradili jednu malu aklimatizaciju, čisto da se ne uležimo u šatorima.

Takođe, postavio sam jedno fiksno uže kako bi malo vežbali penjanje i spuštanje sa “osmicom”. Bilo je vrlo zanimljivo :-)

Za sada niko ne odustaje. Svi sutra ujutro oko 03h (20.04) trebalo bi da krenemo na završni uspon. Ako se vreme bude promenilo sačekaćemo idući dan. Inače mesec je pun, pa nam čeone lampe neće ni trebati.

 

Pozdrav svima iz baznog kampa Island Peak (6189m)

Dragan Jaćimović,

Vođa ekspedicije

 

16-17.04.2008.

 

 

Od Dingbočea do Čukunga (4800m) trebalo nam je oko tri sata. Došao nam je Kami iz BC Everesta, kako bi proverio njegovu ekipu. Čuli smo i novosti sa ovogodišnjeg uspona na Everest. Do 10 maja zabranjeno im je da penju iznad C2. Možda se taj termin i produži, a onda ove godine niko neće stajati na krovu sveta. Sve zavisi od Kineza koji planiraju da iznesu olimpijsku baklju na vrh sa severa, a zatim da je ponovo vrate istim putem u Kinu!

Po dolasku u Čukung spojili smo se sa našom ekspedicijskom opremom i Šerpasima.

Ovde smo konačno počeli da spavamo u šatorima. Sinoć je počeo da pada sneg, koji se posle sat vremena pretvorio u pravu vejavicu.

Jutros je sve bilo pod snegom, pa smo uživali u divnom pogledu iz Čukunga na okolne vrhove. Posle doručka popeli smo Čukung Ri (5550m) radi aklimatizacije. Moram da priznam da je pogled sa ovog vrha najlepši od svih trekking vrhova u Solu Kumbu regionu. Popodne su se svi zavukli u vreće za spavanje. Deluju prilično umorno ali se nadam da će se u naredna dva oporaviti za uspon na Island Peak (6189m).

 

PS. Goranu opet fail 10 eura! Mislim, stvarno nije u redu…

Dragan Jaćimović,

Vođa ekspedicije

14-15.04.2008.

 

 

Juče smo stigli u Dingboče (4300m). Nekoliko novih lodževa je niklo od prošle jeseni. Rade ljudi. Izgleda da se vreme popravlja, jedino što je vetar još uvek nešto jači u popodnevnim satima. Danas su svi uspešno izvršili aklimatizacioni uspon na Nangar Tsang (5100m). Uspeli su da stignu na vrh pre podne, pre nego što su oblači zaklonili okolne vrhove. Za sada se niko ne žali na zdravstvene probleme, što me jako raduje.

Dragan Jaćimović,

Vođa ekspedicije

 

13.04.2008.

 

Bio je dogovor da ustanemo u 8h ali su svi ustali ranije. Kazu da su ih probudili jakovi koji su od ranog jutra prolazili pored lodža. Nije moglo da prođe bez komentara: Ubi nas jutarnji špic :-) Deboče je čuven po šumi rododendrona u kojoj se nalazi izvor ledene vode. Samo hrabri ovde dolaze ujutru da se umivaju!

Kako kaže Aca, posle umivanja sve mi se razbistrilo da sam mogao da množim četvorocifrene brojeve!

Inače, vreme nije baš najbolje. Već oko podne nebo prekriju oblaci i krene nešto jači vetar da duva. Ali sve je u granicama prihvatljivog.

Danas smo stigli u Oršo (4190m) gde ćemo i zanoćiti.

Dragan Jaćimović,

Vođa ekspedicije

 

12.04.2008.

 

Od Namče Bazara do Debočea je možda najduži pešački dan na putu do baze. Tako bar kažu. Nekima je svejedno da li hodaju par sati ili čitav dan. Kada te nosi oduševljenje i energija ove prelepe prirode, nekako je sve lakše. Zadržali smo se kratko kod manastira Tjengboče da bi se fotografisali ispred, a onda niz šumu rododendrona brzo u toplinu istoimenog lodža. Ovde se gaje lekovite travke i korenje sa kojima se leče monasi u manastiru. Deboče je poznat i po velikom broju mosušnih jelena koji se slobodno kreću po šumi. Mada umorni, Goran i Aca su dohvatili gitare i za tren naterali ostale da zapevaju. Za sada ide sve po planu. Ne žalimo se…

Dragan Jaćimović,

Vođa ekspedicije

 

11.04.2008.

 

Danas smo morali malo da požurimo na aklimatizaciju, jer sam imao informaciju da će popodne padati kiša. Do prevoja za selo Khumdžung trebalo nam je oko dva sata. Tu je već visina oko 3900mnv. A onda slikanje sa himalajskom lepoticom – Ama Dablam, u pozadini. Everest nam se danas sakrio iza oblaka, ali je zato Lo-Ce južna stena blistala na suncu. Vratili smo se u selo taman kada su prve kapi kiše natapale prašnjave staze izmedju kuća. Neki su iskoristili priliku da kupe sitnice od opreme koje nisu stigli da uzmu u Katmanduu. Mom drugu Goranu iz Kotora je nedostajalo 10 eura da kupi Polar jaknu, ali je nekoliko drugara iz ekspedicije odmah ponudilo pomoć. To je prava ekipa!

Danas je ekspedicijska oprema na ledjima jakova prošla kroz selo na putu za bazni kamp. Za sada niko nema problema sa visinom.

Dragan Jaćimović,

Vođa ekspedicije

 

10.04.2008.

 

Ko nije bio u Pagdingu ne zna kako se dobro spava pored reke Dud Koši. Konačno mir. Ustao sam pre ostalih da bi sa domaćinom popio ritualni čaj i saznao novosti iz Kumbu regiona. Svet se menja, pa čak i Nepal, ali ovde Šerpasi žive neki svoj život.

Posle doručka krenuli smo lagano ka Namče Bazaru. Predivan dan. Nasmejani ljudi nazivaju “Namaste !”, dok deca po putu traže bombone od trekera. Iznad visećeg mosta na reci Imja Kola, negde na pola brda, Miloš i ja sedimo i blejimo u vodopad preko puta.

On konstatuje prelep prizor koji je pred nama i kaže kako se dobro oseća u tom trenutku, ali je pored svega veoma zabrinut, jer ga brine da li je sada guzva na Gazeli u Beogradu :)

U Namče Bazaru smo se smestili kod Dave u Kalapatar lodžu. Sve je na svom mestu. Vlasnici malih radnji sede ispred sa brojanicom u ruci. Jedino ustanu da se pozdrave : “Lepo je što te opet vidim. Kako si?” Uveče su Goran i Aca imali svojih pet minuta na akustičnim gitarama. Dobro zvuče.

 

Dragan Jaćimović,

Vođa ekspedicije
 

09.04.2008.

 

 

Ustali smo u 04.30 :-( ako se to može nazvati budjenjem jer nismo nešto ni spavali. Let za Luklu je protekao kao i uvek. Malo, malo pa propadneš par metara sa avionom :-)

Nekako je majstor pilot pogodio pistu, i mi konačno danas krenusmo da pešačimo po Kumbu regionu. Oprema je na jakovima otišla za BC.

Vreme je odlično a ekipa nasmejana :-) Još kada me je prijatelj Norbu iz Pagdinga izgrlio ispred njegovog lodža, svo ludilo u prethodna dva dana sam odmah zaboravio.

Večeras ležem sa prvim kokama, jer sam danas u toku puta hodajući dremao:)

 

Dragan Jaćimović,

Vođa ekspedicije

 

08.04.2008.

 

 

Ovakve stvari se retko kada dešavaju. Umesto za London otišli smo preko Istambula za Delhi, a zatim za Katmandu. Let za London je bio otkazan zbog leda na aerodromu. Ja sam mislio da pored tolikih reklama i novih tehnologija tako nešto kod njih ne može da se desi :-)

U Katmandu smo stigli u 17.00h i već na aerodromu Bim mi je rekao da letimo za Luklu već sutra ujutro! Kaže, zbog izbora, prekosutra otkazali letove.

Samo nam je još to trebalo. Sreća pa nam je sav prtljag stigao :-)

U samo par sati do zatvaranja radnji uspeo sam da organizujem sve za polazak u Himalaje. Sreća je što je Isvari bio sve pripremio pa sam trčao sa mesta na mesto i potpisivao kojekakve papire za ekspediciju. Miloš je nekako pomogao onima kojima je nedostajala oprema, da sve to pokupuju do uveče.

Posle večere (i to smo stigli :-) ) spakovali smo ekspedicijsku burad i tako se ovaj neobičan dan završio.

Najvažnije je da smo stigli sve da završimo i da već sutra tabanamo prema Pagdingu.

Dragan Jaćimović,

Vođa ekspedicije

07.04.2008. Počela je ekspedicija Island Peak 2008.