Expedition Mt. Everest 2007

Teško je zamisliti pejzaž koji će na vas ostaviti veći utisak, kao što to čine Himalaji. Frojd govori o mestima gde se možete izgubiti, odbaciti vaš osobni identitet i biti uvučeni u «okeansko osećanje, slično duhovnom iskustvu». Kad su jutra vedra, gledajući u divno, belo lice Himalaja, dobro možete osetiti da ste našli takvo mesto.

Postoji nekoliko zemalja čija je geografija puna raznolikosti kakva je nepalska geografija. Unutar njegovih granica susrešćete se sa kompletnim klimatskim opsegom, od tropske klime do umerene, od alpske do artičke. Visoki vrhovi svuda rasipaju maglu i kišne oblake, tako da se čini da svaka od stotinu dolina i useka ima svoju vlastitu mikroklimu.

Skoro 800 vrsta ptica, 10% celokupnog ptičijeg sveta na planeti, može se naći u džungli i čuti groktanje jednorogog azijskog nosoroga ili duboku riku bengalskog tigra. A u blizini horizonta, u planinskim predelima, pustinjski snežni leopard se možda prikrada stadu zlatnookih, plavih ovaca.

U toj spektakularnoj geografiji nalazi se jedan od najbogatijih i najraznovrsnijih kulturnih pejzaža igde viđen.

Oko 22 miliona stanovnika je skup etničkih i sub-grupa koje govore ne manje od 30 različitih jezika i dijalekata. Nepalski jezik ili «parabate» je francuskog porekla; ostali pripadaju indoevropskoj i tibetansko-burmanskoj familiji jezika.

Nepal je dom dve najveće svetske religije, Hinduizma i Budizma, nastalih iz rane šamanističke vere. Danas koegzistiraju u harmoniji.Najpoѕnatiji od njih, svakako je, Pašupatinat u Katmanduu.

Ovde se nalaze neki od najpoštovanijih hinduističkih svetilišta. Nepal je takođe opisan u dva epska dela Hindu literature: Ramayani i Mahabharati.

Siddhartha Gautam «Buda» (prosvetitelj) rođen je u Lumbini u južnom delu Nepala. Veruje se da se preselio u Katmandu dolinu. Budizam je ostao jako verovanje u severnom himalajskom pojasu.

Nepalci su ponosni na činjenicu da je njihova država jedna od retkih u Aziji koja se oslobodila kolonijalizma. Vekovima (po vlastitom izboru njegovih stanovnika), Nepal je bio zatvoren za strance sa nekoliko izuzetaka. Od 1881. do 1921.godine, samo šesdesetčetvorica Evropljana posetila je Katmandu, a samo nekolicini je dozvoljeno da izađu iz doline. Kako su se vremena promenila, danas Nepal posećuje ogroman spektar turista u toku cele godine; vernici, trekeri, alpinisti, kao i ljudi koji jednostavno dođu da se sunčaju u lepoti Himalaja.

Mnogi turisti posećuju Nepal isključivo da bi videli izgubljeni grad Shangri-La, začauren u planinama. Teško je poverovati da je Nepal jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu gledano kroz nacionalni lični dohodak. Ovde je život težak, to će vam priznati najveći broj Nepalaca, ali će u istom dahu reći da ne bi nikada mogli živeti bilo gde drugde.

Susretanje sa Nepalcima je jedno od zadovoljstava pri boravku u Nepalu. Oni su prijateljski, tolerantni i strpljivi; tolerancija se ogleda u veri, jeziku i kulturi pluralističkog društva kojem oni pripadaju; strpljivi u prisustvu svih velikih i malih nedaća i stvari koje se ne baš tako lako rešavaju, ali su deo svakidašnjeg života u Nepalu. Sa pravom možete očekivati da su Nepalci zbog dubokog uticaja Hinduizma i Budizma psihički vrlo uravnoteženi.

Nepal je raj za putnike. Gde god da pogledate, vidite najviše svetske vrhove, možete otići do nižih padina gde ćete se susresti sa planinskim načinom života, možete razmišljati i diviti se bogatoj kulturi i umetničkim dostignućima Katmandu doline, spuštati se niz reke nabujale od otopljenog snega, tražiti pogledom nosoroga jašući na leđima slona ili čak posetiti kasino – sve u jednoj poseti? Nekoliko njih će posetiti Nepal bez Himalaja, a bogata kultura će ga stalno dozivati da dođe ponovo.

Nepal je jedina Hindu kraljevina na svetu i nalazi se stisnut između dve janmnogoljudnije države na svetu, Indije i Kine, na severu indijskog potkontinenta. Indija je površinom 22 puta veća od Nepala, dok je Kina 3 puta veća od Indije.

Od zapada ka istoku, prostire se u dužini od skoro 900km, a samo 150 do 200 km od juga ka severu. Površina od 147.181km² može prilično da zavara jer kada bi bilo moguće ispeglati planinama naboranu zemljinu površinu – dobila bi se površina i do 20 puta veća od navedene u geografskim atlasima. Nepal je smešten između dva azijska kolosa: Kine na severu i Indije za zapadu, jugu i istoku. Ili, kako nepalski kralj modernog doba Prithvi Narayan Shah kaže: «Nepal je puzavica između dva velika, odronjena kamena». Iako i Indija i Kina misle da je Nepal ukusna puzavica koju su obe države pokušale da «progutaju», Nepal živi samostalno. U svakom slučaju, Nepal uvek mora na lep način da balansira svoje odnose sa susedima.

Opšti podaci o Kraljevini Nepal

Populacija: oko 25 miliona stanovnika, 50% ispod 21 godine starosti; stepen nataliteta 2,7% godišnje.

Glavni grad: Katmandu sa 1.000 000 stanovnika i sa 1 200 000 stanovnika u Dolini.

Narod: Više od 30 različitih etničkih grupa; među njima su Gurung, Magar, Tamang, Rai, Limu, Newar, Sherpa, Loba, Walungwa,Tharu; indo-aryanske kaste Brahman i Chhetri.

Jezik: zvanično Nepalski 58%, Newari 3%, tibetansko-burmanski 19%, indijski 20%. U svih 30 jezika postoji veliki broj dijalekata.

Himalaji formiraju granicu između monsunski vlažne zemlje na severu i tibetansko-himalajske pustinje. Većina glavnih reka, kako podkontinenta, tako i Kine izvire u Tibetu, preseca planinske masive i stvara vlažne visoravni pre no što napusti Himalaje.

Visinska razlika početka i završetka himalajske zone je 3000m, ona zauzima ¼ ukupne nepalske teritorije.Oko 10% nepalske populacije nastavlja da živi u oštroj klimi, od alpske do artičke. Zemlja je siromašna (slabo plodna), a narod zavisi od trgovine i zemljoradnje. Glavne poljoprivredne kulture su: krompir, pšenica i ječam. Pored ovih biljnih vrsta mogu se naći; javor, bor, visokogorsko grmlje i šiblje.

Planine su kišni «hvatači» ili «blokeri» u zavisnosti gde se živi. Lumle, ispod Annapurna masiva prima 565 cm kiše godišnje. Managbhot, samo 30 km severno (ali na drugoj strani Annapurni i 1000 m uviše) primi samo 38 cm kiše godišnje. Zemljoradnici koji žive u dolini Lumle žive pristojno, dok su se Manangijci okrenuli trgovini i putuju u udaljene predele, jer je njihova zemlja neplodna.

Vegetacija u himalajskom pojasu, iznad linije do koje raste drveće je slična onoj s kojim se susreće u ostalim planinskim oblastima. Biljke se mogu naći do 5100 m nadmorske visine. One cvetaju između aprila i oktobra zahvaljujući monsunima.

Divlje životinje su nastanile područje u senci kiša, severno od Himalaja. Jelen mošutnjak, zakonom zaštićen, tražen je zbog svojih mošnih žlezda potrebnih u medicinske svrhe. Plava ovca – kratkih nogu, širokih leđa, zlatnih očiju obično je braon boje, ne plave. Ove predele takođe nastanjuju i vukovi, mrki medvedi i risovi.

Prirodni stanovnik, nepalska nacionalna ptica, Daphne (fazan) živi na visinama od 2600m do 4575m. Bićete iznenađeni lepotom njegovog ogrtača na kojem se prepoznaje devet boja.

ŠERPASI

Najpoznatije pleme u Nepalu su ipak Šerpasi. Pre nekih 470 godina su došli sa pašnjaka na istoku Tibeta u ovaj predeo na južnoj strani Himalaja. Vezu sa postojbinom nisu nikada prekinuli i još danas trguju, prelazeći u Tibet, preko sedla Nang-pa.

Veruje se da su Šerpasi naselili ovo područje u ranim godinama šesnaestog veka, dolazeći iz kineske provincije Sečuan. Tada su ih Mongoli naterali na marš dug 1300 milja. Na osnovu tibetanskih dokumenata nađenih u Solu, grupa od 50 ili više Šerpasa prešla je preko Nangpa La Passa 1533.godine i došla u skriveno, nenaseljeno područje divljih šuma. Ovde su Šerpasi mirno živeli skoro 500 godina.

U novom zavičaju su se smestili što je bilo moguće više, u predelu gde se teško živi i za vreme kratkog leta a posebno po hladnoj i vetrovitoj zimi. Nazvali su ga Solu Kumbu. Ni malo ih nisu privlačile zelene i plodne doline na jugu, daleke samo dva-tri dana hoda koje se lepo vide sa njihovih siromašnih polja. Susretali su se sa ljudima iz doline i oni su ih pitali kako se zovu. Najjednostavnije je bilo odgovarati da su oni ljudi sa istoka, a na njihovom jeziku se to izgovara šer-pa.

Početkom 20.veka neki od njih su trgujući odlazili u Dardžiling, u Sikimu. Zapazili su ih Englezi koji su razmišljali o usponu na himalajske vrhove. Prilagođeni tokom generacija na život na visini, postali su visinski nosači bez kojih se nije mogla pokrenuti ni jedna himalajska ekspedicija. Najbolji među njima nisu samo nosili, već su se sa sahibima penjali sve do samog vrha. Posle osvajanja Everesta za Šerpase je čuo ceo svet.

Mnogi stranci greškom bilo kog nosača zovu Sherpa, međutim, Šerpasi su uvek bili vodeći penjači, kao i oni koji nose teške terete do visokih kampova. Tenzing Norgay Sherpa u timu sa Edmundom Hilarijem je 1953.godine postao prvi čovek koji se popeo na Everest. Među mnogim odličnim Sherpa nosačima, Ang Rita, Sherpa iz Khumbe, popeo se na Everest 11 puta; više nego bilo koja osoba na svetu.

Najviši vrh planete Zemlje se nalazi u masivu Himalaja na severu indijskog potkontinenta, na granici jedine Hindu kraljevine na svetu, Nepala i budističkog Tibeta, koji je od 1950.godine, kao autonomna pokrajina pripojen Narodnoj Republici Kini.

Ova neosporna činjenica nije oduvek bila poznata. U periodu od 1745. do 1818. godine, za najviši vrh sveta je smatran vulkan Čimborazo, visine 6287m, koji se nalazi u Andima, na teritoriji Ekvadora. Sredinom 19.veka Britanci su vršili merenja Indije i Himalaja i u periodu od 1818. do 1848.godine za najvišu tačku Zemlje je smatran vrh Daulagiri u Nepalu, a od 1848. do 1852.godine smatralo se da je Kangčendženga u Sikimu najviši vrh sveta. Kako je pristup do himalajskih vrhova bio težak, topografi indijske geodetske službe ˝Survey of India˝ su sa nivoa niske indijske džungle ustanovili jedan vrlo visok vrh u Himalajima. On je označen kao Pik XV (Vrh XV).

Konačno, 1852.godine, proračuni merenja zemljišta pokazuju da je Pik XV viši od bilo kog do tada poznatog vrha. Izmerena je visina od 8840m. Tako je otkriven najviši vrh sveta.

Niko nije znao ime ovog vrha. Predlagana su imena Devadunga i Gaurišankar. Na kraju je pala odluka za ime ˝Mont Everest˝ po ser Džordžu Everestu, načelniku ˝Survey of India˝ u periodu od 1823. do 1843. godine.

Istorija nazivanja nekih planina, bez obzira na njihovu visinu, često je neprirodna. Da ne pominjemo visoke planine koje su dobile imena po političkim moćnicima, recimo, Vrh Lenjina ili Vrh Staljina (sada Vrh Komunizma). Treba znati da ni Lenjin ni Staljin nisu ˝svoj˝ planinu nikada ni videli, pa tako ni ser Džordž Everest, koji je umro 1. decembra 1866.godine u 76.godini života u Velsu, nije nikada video Everest.

Kasnija merenja vrha su utvrdila kotu od 8888m, od 1955.godine je važila kota 8848m, a najnovija, precizan satelitska merenja su 1999.godine utvrdila visinu od 8850m koja se trenutno smatra važećom. U suštini, vrh Everesta i dalje raste oko 6mm godišnje.

Iako britanski topografi nisu mogli da saznaju lokalno ime vrha, kasnija otkrića kineskih atlasa iz 1717.godine pokazala su da je planina tada nazvana ˝Thoumou Lancma˝. Naime, 1711.godine kineske lame, po uputstvima jezuita, vrše premeravanje Tibeta na osnovu naredbe vlade iz Pekinga i 1717.godine jezuiti u Pekingu crtaju geografsku kartu Tibeta na osnovu tih merenja. Ova karta pokazuje na južnoj granici oko 65km dugi planinski lanac nazvan ˝Thoumou Lancma˝. Godine 1733. francuski geograf D`Anville objavljuje svoju geografsku kartu Tibeta koja se takođe zasniva na merenju lama.

Godine 1904. Waddell i Sarat Chandra Das čuju u Tibetu da Tibetanci vrh nazivaju Čomo Kankar a 1920.godine ser Čarls Bel, zastupnik Velike Britanije u Lasi, dobija službeni dopis tibetanskog ministra predsednika kojim se odobrava ekspedicija na Everest. U tom dopisu stoji da sahibi žele da vide planinu ˝Čomolungma˝ što znači Božija Majka Zemlje. Odnedavno su nepalske vlasti ozvaničile naziv Sagarmata što znači "Štap za bućkanje okeana postojanja"

Zvao se taj vrh Pik XV, Čomolungma, Sagarmata ili Everest, stoji da je 8850m visoka planina najviša na svetu i da je istovremeno granica između Tibeta na severu i Nepala na jugu, 150km severoistočno od Katmandua, glavnog grada Nepala i 450km jugozapadno od Lase, prestonice nekada lamaističkog Tibeta. Granica vodi zapadnim grebenom preko vrha i zatim jugoistočnim grebenom. Planina se sastoji od zapadnog, jugoistočnog i dve grane severnog grebena između kojih su severna, istočna i jugozapadna stena.

Iz stenovitog i ledenog diva izviru četiri velike ledene reke: na severu Glavni i Istočni lednik Rongbuk dužine 13 i 10km, lednik Kangčung (14km) na istoku i lednik Kumbu (18km) na jugozapadu. U neposrednoj blizini se uzdižu i drugi himalajski velikani, Lotse 3km južno, Makalu 17km jugoistočno i Čo-Oju 28km severozapadno.

Granica večnog snega je na oko 5000m nadmorske visine. U podnožju vrha na severnoj strani, na kraju lednika Rongbuk nalazi se istoimeni manastir na visini ok oko 5300m, što ga svrstava u najvišu versku građevinu na svetu. Legende govore da je manastir Rongbuk (ili Čamalung, što na tibetanskom jeziku znači Ptičje svetište) izgrađen pre 2000 godina i da se u njemu odlučivalo koja će vera biti jača u Tibetu, stara spiritistička magija Bon, sa bezbrojnim bogovima i demonima, ili učenje Bude. Budistički svetac Phadma Shambavo se iznenada pojavio u Rongbuku doletevši preko Himalaja. To se nije svidelo Bon svešteniku i on je predložio takmičenje – ko će prvi stići na Čomolungmu. Još dok je Budista spavao, Bonovac je seo na svoj čarobni bubanj i počeo da leti prema vrhu. Uzbuđeni učenici probudili su Phadmu, no on se nije preplašio te prednosti. Sačekao je izlazak Sunca, seo na njegov zrak i prvi stigao na vrh. Poraženi se od besa zaleteo u planinu i izgubio svoj bubanj. Kada na planini grmi od lavina, Tibetanci govore da zli duhovi udaraju po tom bubnju.

Južna, nepalska strana je bogata biljnim i životinjskim svetom. Granica šumskog rastinja je skoro na 4000m nadmorske visine. Sa južne strane je mnogo plodnih dolina i kotlina kroz koje teku brze himalajske reke. Na obroncima Himalaja su brojna sela u kojima ljudi žive tokom cele godine i do visine od 4000m. Ova pokrajina se zove Kumbu a najveća naselja su Kumdžung i Namče Bazar. U mestu Tjanboče je čuveni manastir koji je stecište tibetanskog budizma za ovaj deo Nepala.

Predeo ispod Everesta je proglašen nacionalnim parkom i svake godine ga posećuje sve više i više turista iz celog sveta.

Za geologe je zanimljivo otkriće da su Everest i ostale planine glavnog himalajskog lanca znatno mlađe od evropskih Alpa. Nepalski vrhovi viši od 8000m su rasli takoreći pred očima davnih predaka ljudskog roda pre nekih 600.000godina. U tom periodu prvog ledenog doba je živeo poznati ˝pekinški čovek˝ čije ostatke su našli južno od Pekinga u nekoj jami; njih je otkrio švedski geolog Andersen 1921.godine. Iste godine su planinari otkrili – i zbog tog otkrića nisu bili nimalo radosni – da su delom žute, delom sive stene, pomešani krečnjak i škriljac sve drugo nego sigurne za penjanje, štaviše, jako su opasne.

To je u grubim crtama najviša planina sveta, ta planina kojoj već više od 80 godina ne daju mira alpinisti iz celog sveta, koja je udelila srećne sate ali i donela razočarenja, tragedije i smrt.

Muškarci i žene su sanjali o penjanju na najvišu planinu sveta još od vremena kada su britanski kolonisti započeli sa planinarenjem na ovim prostorima sredinom devetnaestog veka. Slobodno se može reći da oni koji se nisu penjali na planine neće nikada u potpunosti razumeti one koji jesu. George Mallory, alpinista koji je zauvek nestao u niskoj oblačnosti 1924.godine u blizini Everesta pojasnio je ovu nedoumicu kada je napisao: "Ako ne možete razumeti da postoji nešto u čoveku što ga tera da se suoči sa planinom, da se izlaže naporima, da ide stalno napred, sve više i više, onda ne možete uočiti što mi idemo. Ono što dobijamo iz ove avanture je čist užitak. A užitak je, nakon svega, kraj života."

INFORMACIJE O NEPALU, EVERESTU, ŠERPASIMA ...

NEPAL

Opšti podaci o Kraljevini Nepal

ŠERPASI