27.08.2006.

Svi živi i zdravi stigli u Kathmandu. Monsuni još uvek donose kišne oblake, a kiša pada po čitav dan.Tek sada sam stigao da se javim jer je ceo dan protekao u pokretu.

Velika ekspedicija, puno obaveza.

Javljam se sutra sa detaljnijim izveštajem.

 

Dragan Jaćimović

Vođa ekspedicije Cho-Oyu (8201m)

30.08.2006.

 

"Namaste,

 

Pozdrav svima iz sela Nyalam (3600m).

Juče smo ušli na Tibet, a jutros sa Toyota Landcruiser-ima posle tri sata vožnje stigli smo u Nyalam. Na putu dovde pratila nas je sitna kiša, a put pored reke Bhote Koshi je prepun vodopada koji se obrušavaju i po 200m u provaliju.

Zbog obilne vlage vegetacija je bujna i sve je zeleno.

Svi članovi ekspedicije se odlično osećaju, a atmosfera u ekipi iz dana u dan je sve bolja.

Sutra idemo na aklimatizaciju na neki od okolnih vrhova. Nadamo se da neće biti padavina i da ćete dobiti prve fotke sa Tibeta.

 

Srdačan pozdrav,

31.08.2006.

"Namaste!!

Svima koji nas prate preko Neta šaljemo srdačan pozdrav sa Tibeta.

Jutro u Nyalan-u je bilo bez kiše i konačno po prvi put vidimo čuveno plavo nebo Himalaja. Posle doručka ispratili smo nekoliko drugih ekpedicija za Tingri. Mi smo danas ostali ovde radi aklimatizacije. Odabrao sam severnu stranu jednog vrha koji je u senci jer je uspon lakši kada je hladnije. Uspeli smo dosta lako da napravimo 800m uspona. Vreme nas je poslužilo i stvarno smo uživali u pogledu. Dostignuta visina je bila oko 4500mnv. Basko zadužen za dobru atmosferu, a koliko vidim ova visina nikome nije predstavljala problem u ovoj fazi ekspedicije. Šaljemo vam nekoliko fotki i puno pozitivne energije, ma gde da se nalazite u ovom trenutku...

Dragan Jaćimović

Vođa ekspedicije Cho-Oyu (8201m)"

 

Nyalan u pozadini              Na vrhu - aklimatizacija

   

Aklimatizacija                 Petar sa malom tibetankom         Nyalan

Slike: Petar Pećanac

"Namaste!

Pozdrav svima sa Tibeta iz Baznog kampa (5500m) Cho-Oyu. Svi članovi ekspedicije se osećaju dobro. Vreme je odlično i tako će ostati u narednih par dana. U bazi ostajemo još dve noći, a onda krećemo uz glečer Ngozumpa do Lake campa. Tu ćemo ostaviti deo opreme kako bi olakšali uspon do C1 (6400m). Danas smo postavili komunikacijski šator, uspostavili prvu vezu i postavili solarne panele za punjenje baterija u kampu. Basko i Šime su ponovo rušili šator, a zatim nekoliko sati uređivali mesto za njegovo postavljanje. Šime je prvi odustao, jer je Basko gradio "Skadar na Bojani..." :-)

 

Svi članovi ekspedicije se zahvaljuju Mr.Henry Todd-u na pozajmljenom satelitskom modemu, uz pomoć kojeg ćete dobijati slike i izveštaje narednih mesec dana.

 

   

Cho Oyu base camp          Istureni bazni logor           Vukašinov rođendan

Slike: Petar Pećanac

11.09.2006.

"Zemaljski dani teku u baznom kampu Cho-Oyu (8201m)…

Protekla tri dana stalno je padao sneg. Uspeli smo nekako da odnesemo opremu do Lake kampa (5975m) i tako pripremimo smer za  uspon ka C1 (6400m). Ako je za utehu još, ni jedna ekspedicija nije stigla da spava u C1 pa se mnogo i ne nerviramo. Što bi rekli Šerpasi “Bistare,Bistare” što znači polako, polako…Tiha voda breg roni.

Uspeli smo da podignemo šatore u C1, što je veliki uspeh pri ovakvom vremenu.

Juče prilikom uspona do Lake kampa imali smo jedan zanimljiv slučaj.

Kompletna ekipa je bila raspoložena jer smo dosta lako ispeli tu deonicu i svi su se odlično osećali. Onda je Šime počeo pesmu što su svi rado prihvatili. Međutim, članovi drugih ekspedicija bili su prilično umorni i veselje na toj visini za njih je bilo veliko iznenadjenje. Onda je jedan Englez dobacio: “ Šta ste vi to jutros duvali, kada ste tako veseli ?”. To je izazvalo još više smeha u našem timu…

Danas je bio dan za odmor u bazi. To smo iskoristili da obavimo Puđa ceremoniju. Jedan budistički monah i mi zajedno sa njim blagoslovili smo opremu za penjanje. Ova ceremonija je obavezna pre početka bilo koje ekspedicije, a njena tradicija po nekima je starija i od samog Budizma.

Ako Bog da i vremenske prilike dozvole sutra konačno idemo u C1 (6400m).

Niko nema ozbiljnijih zdravstvenih problema, jer je Dr.Čele zaveo diktaturu u kampu po pitanju higijene :-)

Šaljemo vam puno pozitivne energije, ma gde da ste i nekoliko fotografija koje je snimio naš fotograf i snimatelj Petar Pećanac.

 

Dragan Jaćimović

Vođa ekspedicije Cho-Oyu (8201m)"

16.09.2006.

"Aloha !!!

Evo nas ponovo u Baznom kampu. U protekla tri-četiri dana odradili smo veliki posao u planini. Najvažnije je da nema povređenih i da su svi zdravi. Postavljeni su šatori u C2 (7000m). Mi smo dva puta boravili u C1 (6400m). Drugi put smo spavali, a zatim ispenjali jednu deonicu do snežnih seraka na putu ka C2.

Povratak u bazu je većini bio kao povratak kući. Dočekala su nas nasmejana lica našeg kuvara i njegovog pomoćnika. Junak ovog dela ekspedicije je naša Gaga (Dragana Rajblović), koja je ravnopravno sa nama podnela sve napore aklimatizacije. U C1 Basko je samoinicijativno iskopao WC, na šta je njegov cimer Šime samo prokomentarisao: "Pa, on ti je samo za grube radove :-)"

Ilija i kum Dragan su standardno među prvima kada je poštovanje vremena u pitanju, dok poslovično najneozbiljniji je momak iz Novog Beograda, Marko Nikolić. Petar odlično radi svoj posao fotografa (što i vidite sa fotki), a Dr. Čele kontoliše sve kada je naše zdravlje u pitanju.

Sada imamo dan pauze u bazi, a onda pravac C2 na spavanje. Opet nećemo biti u mogućnosti da se javimo, ali ćete zato za četiri dana dobiti nove fotke sa 7000m i izveštaj o toku ekspedicije.

Pozdrav svima, ma gde da ste…

 

PS. U Bazi pada sneg, idealno za dan odmora…

 

"Veliki pozdrav sa Tibeta !!!

 

Ekspedicija se bliži svome kraju. Do sada nismo imali nikakvih problema u planini, a što je najvažnije svi članovi ekspedicije se osećaju odlično.

U protekla tri dana kompletna ekipa boravila je u C2 (7100m) i tamo gore su imali jedno noćenje. Sa tim usponom je završena aklimatizacija za konačni uspon na vrh Cho-Oyu (8201m). Nije bilo lako. Trebalo je ukupno 9 sati od C1 do C2, što je iscrpilo pojedine članove ekspedicije do krajnjih granica. Mada je bilo teško svi se slažu da su uživali u pravom penjanju tokom prelaska ledenih seraka.

Može se reći da je najteži deo posla odrađen. Sada nam predstoji nadmudrivanje sa vremenskim prilikama i sa ćudima ove prelepe planine. Za članove ekspedicije, kao što rekoh, najteže je prošlo, dok vođu ovog poduhvata čekaju mnoge dileme i odgovornost donošenja ispravnih odluka u pravom trenutku. Nije prvi put. Osluškivaćemo prirodu kako diše i siguran sam da će odluke biti prave.

Trenutno smo svi u baznom kampu. Tu nam učitelj mačevanja Joda drži lekcije. Ne, ne snima Lukas nastavak Ratova zvezda nego Dr.Čele svaki dan meditira vitlajući mačem po kampu :-) (Što se vidi na slici).

Sa nestrpljenjem očekujemo karavan sa jakovima iz Tingrija koji treba da nam donese sveže meso. Kasne već dva dana pa se bojim da ih nisu negde zaskočili drumski razbojnici. Naime, preko nam je potrebna jaka hrana u naredna dva dana (dani odmora u bazi pred polazak na završni uspon) kako bi se okrepili i završili ovu ekspediciju uspešno.

Posebna priča u našoj ekipi je jedina dama, Dragana Rajblović, koja svakodnevno dobija nekoliko poziva iz zemlje na naš satelitski telefon.

A kako i ne bi  kada je prva žena iz naše zemlje koja će preći tu magičnu liniju od 8000m. Ako neko misli da joj mi pomažemo u tome, varate se. Gaga nije samo ravnopravna sa ostalim penjačima, nego je u mnogo čemu ispred njih.

Ako uspe u toj nameri i izađe na vrh, mi ćemo biti ponosni što smo bili deo ekspedicije i što ćemo imati privilegiju da joj prvi čestitamo.

Prekosutra svi napuštaju bazni kamp (22.09) i odlaze na noćenje u C1. Narednog dana se ide u C2 gde je takođe planirano noćenje. Popodne idućeg dana (24.09) trebalo bi da se izvrši uspon do C3 (7500m), da bi tokom ranih jutarnjih sati idućeg dana krenuli prema vrhu. Ovo je nezvanični plan završnog uspona. Sve je podložno promeni u zavisnosti od vremenskih uslova. Pratimo znakove pored puta i čekamo našu šansu za vrh. Navijajte za ovaj sjajan tim, jer su to itekako zaslužili.

Zahvaljujemo se svim ljudima dobre volje koji nas prate putem interneta, koji nas zovu na naš satelitski telefon i koji nam na taj način šalju pozitivnu energiju i daju dodatnu snagu da istrajemo. Hvala Vam svima ma gde da se sada nalazite…

 

Dragan Jaćimović

Vođa ekspedicije Cho-Oyu (8201m)"

24.09.2006.

"Sneg ne prestaje da pada. Šatori su zatrpani pa je morala da radi lopata. Od sve muke palo je žestoko grudvanje. Pod težinom snega sve su češće lavine. Mi smo dobro što i vama od sveg srca želimo :-)

Dragan Jaćimović

Vođa ekspedicije Cho-Oyu (8201m)"

26.09.2006. 

"Dan je počeo odlično. Sunce je obasjalo naše šatore, a posle četiri dana snežne mećave ovo je prava blagodat. Sve je bilo u redu dok nisam završio doručak, a odmah potom izašao ispred da se priključim ostalima u posmatranju divnog plavog neba Himalaja.

Prvo je naš Sirdar došao sa jednog nezvaničnog sastanaka kod dve velike ekspedicije. U ovom slučaju “Velike” znači sa puno članova, Šerpasa i obično nekim starijim iskusnijim vođom koji ima ogroman uticaj na ostale. Naravno nećemo im navoditi imena. Videćete i zašto.

Naš Sirdar Bola je rekao da “mnoge” ekspedicije odustaju jer posle ovog snega slede jaki vetrovi pa je nemoguće popeti vrh. Počeo je da ubeđuje mene da odustanemo od daljeg penjanja. Onako “na finjaka” što bi se reklo.

Pošto nikad ne verujem vestima iz druge ruke, zaputio sam se do “Velikih”.

Neki od mojih članova ekspedicije u međuvremenu zapadaju u blagi očaj. Emocije su proradile.

Phobos.

U razgovoru u susednom kampu kod “Velikih” dobio sam istu informaciju. Oni su me ubeđivali da odustanem jer kako kažu, u ovoj igri sa Prirodom nekada dobiješ nekada izgubiš. Stajao sam u mestu nekih sat vremena ne verujući svojim usima. Pored mene je bio Petar, koji nije bio baš raspoložen za priču.

U trenutku sam pomislio: OK, nekad dobijamo, nekad gubimo… To je priroda. Ali ovaj put nije na meni red da izgubim.Nije moj stil da se predam bez borbe. Osnovna uloga vođe ekspedicije je da vodi računa o bezbednosti članova njegovog tima, ali takođe isto toliko važna uloga je da obezbedi šansu za uspon!

Kakvu god. Najbedniju, makar tračak nade, ljudi moraju imati šansu.Pa nećemo valjda podviti repove i iz baze pobeći kući?

Po dolasku u naš kamp, svi gledaju u mene, očekuju informacije, očekuju odluku. Prilazi Bola i ponovo pokušava: Dragon, pa oni su iskusniji od tebe, ako oni kažu da odustaju onda je gotovo. Od tog trenutka primetio sam da je u celom Baznom kampu nastalo komesanje.

Neki bi dole, neki gore.

Rekao sam članovima ekspedicije kakva je situacija. Doneo sam tri odluke.

Prvo, ostajemo u bazi i pratimo situaciju na planini. Drugo, pošto je strah obuzeo mnoge ljude u BC-u, mislio sam da je od ključne važnosti da pronađemo saveznike. One “male” ekspedicije koje su kao mi odlučile da ostanu, i koje nije uhvatila panika. Treće, zabranio sam članovima ekspedicije da pričaju o usponu sa bilo kim od pomoćnog osoblja. Danas sam čuo čak i našeg kuvara kako ubeđuje neke da je nemoguce osvojiti vrh. Petar i ja smo popodne obišli skoro ceo Bazni kamp (preko 40 ekspedicija) kada smo ustanovili da je saveznika toliko da nemamo zbog čega da se brinemo. Medjutim, “Veliki” imaju ogroman uticaj na populaciju Šerpasa. Sada su oni počeli da se kolebaju. Kakav dan. Za pamćenje…

Uveče sastanak naše ekipe u trpezarijskom šatoru. Svi su kao jedan. Nema potrebe da ja donosim odluku, oni su je već doneli…

Današnji dan je jedan od dana kada se puno toga nauči. Lično volim ovakve trenutke. Smirenost, strpljenje, samopouzdanje uvek izađu kao pobednici nad očajem, strahom, nestrpljenjem…

A svi svi zajedno smo naučili da više ne postoje “mali” i “Veliki”. Svi smo isti pred zakonima prirode.

 

Dragan Jaćimović

Vođa ekspedicije Cho-Oyu (8201m)"

Slike: Petar Pećanac

27.09.2006.  

"Pošto su razne glasine kružile kampom, odveo sam ekipu na lagani trekking prema C1. Bolje je raditi nešto nego sedeti u bazi i slušati  kojekakve gluposti.

Bilo nam je super. Dan je bio bez ijednog oblaka na nebu. Skoro savršeno. U povratku ka bazi, od jednog Holandjanina saznajemo pravu situaciju. Vreme će biti OK (uz vetar na 8000m od 40km/h) sve do 4.10. Tek onda nastaje pakao. Vetar od 200km/h spustiće se na planinu i to će biti kraj. Dakle, imamo vremena.

Po dolasku u BC dočekao nas je Serdar Bola sa svežim informacijama. Kada su videli da većina ekspedicija ostaje i da vremenska prognoza nije tako strašna, “Veliki” su odlučili da ostanu. Moram da priznam, imao sam gorak uskus u ustima. Juče su nam napravili pakao u kampu, a danas…

Pošto će narednih dana vođi ove ekspedicije i njegovom timu biti potreban bistar um i savršena koncentracija da bi pri ovakvim uslovima izvršili uspešan uspon na vrh Cho-Oyu (8201m), molimo vas da ne zovete na naš satelistski telefon, niti da šaljete SMS poruke sve do 02.10.2006.g. Unapred hvala.

 

Svi članovi se zahvaljuju na dosadašnjoj podršci koju ste nam pružili.

Znači nam to, još samo kada biste znali koliko… Ma, nemate vi pojma…

 

Dragan Jaćimović

Vođa ekspedicije Cho-Oyu (8201m)"

 

Slike: Petar Pećanac

Dragan Jaćimović

Vođa ekspedicije Cho-Oyu (8201m)"

Dragan Jaćimović

Vođa ekspedicije Cho-Oyu (8201m)"

02.10.2006.

Dok članovi ekspedicije polako pristižu u Bazni kamp, pokušavam da sredim misli i napišem šta se sve to desilo u poslednjih 48 sati tokom uspona na vrh Cho-Oyu (8201m).

Sada je lako biti pametan. Znate kako se kaže “Posle boja svi su generali…”

Ne želim da mudrujem, samo hoću da prenesem svima koji nas prate putem ove web adrese, koliko sam srećan zbog podviga ovih sedam ljudi.

Statistika kaže da je od osam članova ekspedicije na vrh izašlo sedam planinara, što je skoro 90% uspešnosti. Po tome smo najuspešnija ekspedicija ove godine na planini Cho-Oyu (8201m), a bilo ih je preko 40 u Baznom kampu.

Ali statistika je jedno, a živi ljudi drugo. Svako od njih je nosio svoj teret neizvesnosti do zadnjeg dana. Svako od njih je posebna priča.

Tokom ekspedicije trudim se da stvorim jak tim, u stvari timski duh među  njima, ali ne volim kada se sve završi da pričam o ekspediciji kao timu, jer svako je pojedinačno sopstvenim trudom i verom došao do svog cilja.

Na prvom mestu, Dragana Rajblović iz Beograda, sada već slobodno mogu da napišem:

Prva žena iz Srbije (a siguran sam i iz regiona Zapadnog Balkana) koja je izvršila uspešan uspon na vrh preko 8000m! I to kako: Sa osmehom na licu, sa takvom jednostavnošću i smirenošću, sa takvim odnosom prema prirodi i planinama i uvek spremna da pomogne onome ko penje pored nje.

Svaki vođa ekspedicije bi poželeo ovakvu osobu u svom timu.

Boli me samo jedna činjenica. Mada smo obavestili ljude sa RTS-a i drugih medija, koliko čujem još niko nije objavio vest da je Gaga napravila ovaj podvig za istoriju planinarstva u Srbiji. Sramota. Sramota, ne samo za medije nego i za vas mudre glave koje sedite u UO PSS-a.

Da je ne daj Bože, neko slomio nogu ili još gore nastradao u ekspediciji, tada bi svi zvali i udarali na sva zvona. Neka vam je na čast.

 

Šta je sa ostalima?

Ilija Andrejić i njegov kum Dragan Petrić iz Prijepolja. Na ovo da su iz Prijepolja su mnogo ponosni. Ne može čovek živ od njih da ostane :-)

Ilija uvek među prvima, odgovoran i disciplinovan, uvek tačan. Svaki dogovor o satnici tokom penjačkih dana, ispoštovao je do kraja.

Dragan Petrić, poznatiji u ekspediciji kao Pele (jedino se na to ime odaziva), uvek ćutljiv, ne priča mnogo, ali više svojim delima pokazuje kakav je u planini. Vodio je detaljan dnevnik ekspedicije. Po obimu, rekao bih da će imati više stranica nego “Rat i mir” :-) Neki se plaše tog dnevnika, i mole Peleta da ne piše baš sve.

Basar Čarovac iz Novog Pazara (Namche Bazar-a, po neplaskom), uvek ozbiljan osim kad priča viceve u trpezariji. Neke smo čuli i više puta, ali nema veze, bitna je atmosfera. U visinskim kampovima je ostao sam prilikom završnog uspona, jer je njegov cimer Šime Grdović iz Zadra zbog objektivnih okolnosti morao da odustane od daljeg penjanja. To mu nije smetalo da u C3 primi na konak dvojicu Šerpasa.

Tokom uspona na vrh imao je problema sa skijaškim naočarima, pa su mu oči suzile sve vreme. Ipak je zajedno sa ostalima istrajao.

Petar Pećanac iz Banja Luke. Prvi čovek iz BiH na vrhu preko 8000m!!

Još jedan od onih kojeg bi svako poželeo u svojoj ekspediciji. Pored penjanja napravio je mnogo dobrih fotografija (koje ćete videti na nekoj od prezentacija kada se vratimo) kao i video snimke uključujući one najvažnije sa vrha.

Sve fotke koje stižu na našu web adresu njegovo su delo.

Sa druge strane vrhunski penjač, uživa u svakom trenutku tokom uspona. Jednostavno, ovakve momke planina voli, jer je oni neizmerno poštuju.

Puno je pomogao Gagi i Marku u visinskim kampovima. Hvala u moje ime.

Dr. Dragan Čeliković – Čele iz Kragujevca. Pred polazak na ekspediciju nije baš bio siguran u sebe. Mada ima fiziološki potencijal za vrhove preko 8000m, nedostaje mu samopouzdanja. Ali okružen planinarima u jakom timu uspeo je da izađe na vrh. Divim se njegovoj upornosti. Pažljivo je slušao sve moje savete tokom ekspedicije i pridržavao ih se osim jedne: Na završnom usponu tokom noći popio je premalo vode. Nauk  za ubuduće. Čovek se uči dok je živ.

Marko Nikolić iz Beograda. To je jedan slinavac iz novobeogradskih blokova :-)

Hteo je da vozi snowboard sa vrha, ali nije. Nisam mu ja dozvolio.

Izneo je snowboard do C2(7100m), a posle toga nekim čudom uspeo da dođe do vrha. Mislim da fizički nije bio dovoljno spreman. Mentalno je dosta jak za ovakve uspone, ali treba mu još iskustva. Izvukao  je iz sebe 150% njegovih trenutnih mogućnosti. Rekao sam mu po povratku sa vrha u C2: ”Zaboravi na snowboard, nego se zahvali Bogu što si bio na vrhu”.

Šime Grdović iz Zadra. Šta napisati? Jednostavno nije mu se dalo ovaj put. Odličan je za tim. Dobro penje, ali ovoga puta mislim da je pre svega pogrešio u načinu treninga tokom pripreme za ekspediciju. Najvažnije je da je stekao jedno veliko iskustvo za ubuduće. Mislim da je izvukao pouku. On je još mlad, tek 25-ta mu je godina. Vreme radi za njega. Ubeđen sam da će ubuduće biti na još mnogo vrhova. Veliki je potencijal, ali treba vremena…

Hteo bih da se zahvalim našem kuvaru Surendri, njegovom pomoćniku Tibetancu Norbu, a najviše našim sjajnim visinskim Šerpasima Ang Nuru i Pembi. Odlično su odradili svoj posao.

I naravno vama koji ste svakodnevno slali pozitivnu energiju svim članovima ekspedicije. Trudili smo se da vas obaveštavamo o svemu šta se dešava u planini tokom uspona. Često, iz nemogućih uslova uspevao sam da pošaljem poruku.

Ali bez našeg webmastera Nebojše Stojančića, ne biste imali to zadovoljstvo da u topliim domovima pratite šta se dešava hiljadama kilometara daleko na Tibetu.

 

Veliki pozdrav iz BC, Cho-Oyu (8201m)

PS. Uskoro stižu slike !!

 

Vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović"

Dragan Jaćimović

Vođa ekspedicije Cho-Oyu (8201m)"

Jutro u C3                    Nuru sklapa šatore         Jutarnji pogled iz C3      Ravnopravno

05.-06.10.2006.

Juče je bio zanimljiv dan. Putovali smo od Tingrija (Tibet) do Kathmandua u jednom danu!!

Mislim da nas je taj put više umorio nego sama ekspedicija ili je to zato što smo već bili zreli za jedan dug odmor. Sinoć su svi prvo poleteli u kupatilo na kupanje, a onda za večeru jedan VELIKI Yak steak :))

Takođe, juče je bio Gagin rodjendan. Mislim da će ga zauvek pamtiti.

Danas pokušavamo da organizujemo proslavu povodom uspešne ekspedicije. Svi su uzeli učešća u tome. Pozvali smo naravno svo osoblje koje nam je pomagalo tokom ekspedicije u planini, a biće tu još nekih starih prijatelja iz sveta alpinizma koji su se slučajno zadesili u Katmanduu.

Poslali smo vam oko 30 fotografija sa završnog uspona. Nadamo se da će te uzivati u njima. Znam da nije isto kao kada oči gledaju to uživo, ali oni koji često idu u planinu osetiće svu lepotu Tibeta i zadovoljstvo koje pruža penjanje na vrh preko 8000m.

 

Veliki pozdrav iz Kraljevine Nepal,

07.10.2006  Katmandu

"Nadamo se da ste zadovoljni fotografijama. Petar se tokom uspona na vrh potrudio iz sve snage da napravi što bolje fotke. Danas pokušavamo da stupimo u kontakt sa medijima u Srbiji kako bi ovaj veliki uspeh bio propraćen na adekvatan način. Imamo ideju da napravimo koferenciju za novinare na samom aerodromu pošto za to postoje odlični uslovi (konferencijska sala). U Beograd stižemo u 08.30h,  10. Oktobra.

Pošto nas po dobrom starom srpskom običaju neki bojkotuju, molimo sve ljude dobre volje da pomognu oko ove konferencije za medije.

Prva dama iz Srbije na vrhu preko 8000m je  više nego zaslužila jedan iskren doček pri povratku u domovinu. I ne samo ona. Sedam planinara iz naše zemlje stajalo je na 8201m!! Treba to poštovati.

Dragan Jaćimović

Vođa ekspedicije Cho-Oyu (8201m)"