Vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović

Vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović

14.11.2007.

Sneg, sneg i samo sneg…

Tokom prethodne noći se malo smirilo, ali nedovoljno da se nastavi dalje sa penjanjem.

Pred zoru je bilo savršeno za uspon: Prohladno, bez oblaka, pritisak raste…

Međutim novi sneg na planini predstavlja opasnost, naročito ako je sledeći dan sunčan.

Potencijalne lavine čekaju nestrpljive penjače. Donosimo odluku da  danas odustanemo od uspona na vrh. Sačekali smo da sunce odradi svoje, a onda su momci lagano ispenjali ostatak grebena i oko 15.00h stigli u C3 (6300m). Imaju više od 12h pauze za odmor, da bi sutra zorom krenuli na vrh. U stvari videćemo, vreme je veoma nestabilno.

Ne donosi se odluka za uspon preko kolena. Strpljenja molim! Ako su oni strpljivi i slušaju svaku moju reč, budite malo i vi koji nas pratite putem interneta.

Ovde se ne piše koje prvi istrčao na vrh, već ko je BIO i ko se vratio KUĆI. Strpljenja…

Znam da prethodnu noć mnogi nisu spavali. Žao mi je ali Priroda je rekla ne, videćemo sutra.

PS. Nekom je danas rođendan, a neko spava u ledu  na – 25 C ! Život je stvar izbora…

Vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović

13.11.2007.

Jutros je osvanuo divan dan. Ali nije sve krenulo kako treba. Azra je odlučila da se vrati u bazu. Čoveka ne čine njegove mogućnosti već njegovi izbori. Mislim da je mogla komotno da nastavi, ali poštujem njen izbor. Ostatak ekipe je krenuo da penje ka Žutom tornju (YT), negde oko 8h. Sve je išlo super dok nisu naišli na grupu penjača iz Kine. Oni su bili toliko spori, da su naši momci stajali u mestu ispod Žutog Tornja skoro dva sata!

Negde oko 14.00h Azra je stigla u bazni kamp, a Nikola se javio iz C2 sa lepim vestima - konačno su obišli kinesku ekspediciju mada su se oblaci naglo spustili i počeo je da pada sneg. Bilo je pitanje, da li da nastave dalje ka C3, ali znajući da ovde pada mrak već posle 17.30h. Odlučili smo da noćas ostanu u C2. Imaju više nego dovoljno hrane i gasa, koliko sam čuo u pozadini tokom razgorora radio vezom, atmosfera je više nego dobra. Hare vežba glas za Eurosong iduće godine! Ako bude malo glasniji možda i rastera oblake:-) Ako večeras oko ponoći budemo imali zvezde iznad nas, momci će krenuti ka vrhu iz C2 u 02.00h po lokalnom vremenu.

PS. Hvala svima na podršci. U ovakvoj situaciji to mnogo znači…

Vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović

12.11.2007.

Ponedeljak. Dobar dan za početak. Dan vedar i sunčan. Duva zapadni vetar brzinom od oko 10km/h. Lakhpa je zapalio Puđu za srećan završni uspon. Kroz dim gledam kako se gore na nebu presijava Ama Dablam. Stvarno zaslužuje epitet himalajske lepotice.

Tim je spreman i raspoložen. Pozitivna trema je prisutna kod svih, jedino mi je Azra malo uplašena. Razgovarao sam sa njom pred polazak. Stvarno bi bila šteta da neko ko ima takav potencijal, zbog tamo nekih strahova koje nosi u sebi (ni kriv ni dužan), ne ispenje ovaj prelepi vrh. A znam da to može.

Ovoga puta put od BC do C1 je trajao namerno nešto duže. Čuvamo se.

Popodne su se digli oblaci sa juga, ali gornja granica oblačnosti je ostala ispod 5500m.

Za sada je sve u redu. Sutra nastavljamo za C3 (6300m). Očekuje nas možda najteži penjački dan, ali svi smo spremni za iskušenja koja nam predstoje.

Vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović

10-11.11.2007

U subotu je padao sneg, ali se oko podneva sve smirilo. Pojavilo se sunce, te sam odmah iskoristio priliku da dopunim radio uređaje, računar i satelitski modem. Spakovali smo hranu i gas za završni uspon. Sada je jedino preostalo da gledamo u nebo i čekamo povoljnije vreme za uspon. U nedelju je osvanuo savršen dan. Nigde nijednog oblaka na nebu. Temperatura je nešto niža (oko –10 u bazi), ali će zato biti lakše za penjanje posle C2. Dobili smo informacije iz više izvora da će narednih nekoliko dana biti stabilno vreme. Zato sutra krećemo u C1. Dakle, ako sve bude kako treba prekosutra smo u C3 (6300m), a u sredu je završni uspon na vrh!!To je naš plan, ali kao i uvek poslednju reč ima Priroda. Pratićemo “znakove pored puta…”

PS. Večeras su mi se svi nešto ućutali. Samo uzdišu. Zato sam poslao Kamija u Pengboče da sutra ujutro dovede babu što saleva stravu!!

Vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović

09.11.2007

Dobri moj Šerpa, pripazi nam na građevinu i vidi matere ti isplati onog Trnku da se ne brukamo. Povadi kamenje iz Keninog šatora, zakrpi ga sa zadnje strane i pošalji hitno DHL-om za Nepal. Ovde je danas počeo pravi kijamet. Sneg je prekrio fiksnu uzad pa čekamo da se pojavi sunce i reši nas ove muke. Danas mi je u bazni kamp utrčao vodja neke britanske ekspedicije i pitao me,  da li nije slučajno njegov član dolazio u naše krajeve. Kaže, zagubio mu se negde tokom povratka u BC.

Samo da znaš, moji su svi na okupu, uredno se odazivaju i ništa im ne fali.

Jedino po preporuci Dr. Arsle od danas su svi na Diamox-u…

Vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović

Jutros smo se probudili na C1. Pardon neki su se probudili, a neki nisu ni zaspali. Usta su mi suha kao Sahara, bez obzira što sam salio više od dva litra čistog topljenog snijega. Muka mi je. Po planu topimo snijeg i krećemo prema C2. Azra  odlučuje da se vrati u BC. Ostali nastavljaju prema Žutom Tornju. Nakon otprilike sahatka penjanja, Nikola primjećuje tamnije oblake na nešto većoj visini, te se konsultuje sa Lakhpa Šerpom. Osim toga zaključak je da postaje hladnije i da se Harisu i Nikoli prsti već mrznu. Iako smo otprilike na pola puta (dužinski, ne težinski) i Žuti Toranj se već vidi, Nikola donosi ispravnu odluku – vraćamo se u bazu. Snijeg počinje da pada. Kameni blokovi su opako klizavi. Šime se umalo nije okliznuo. Živi i zdravi stižemo u bazu.

Snijeg nastavlja da pada. Zakuhalo se.

Član ekspedicije

Kenan Muftić

08.11.2007

Konačno je osvanulo vedro jutro. Ekipa se posle doručka spakovala i krenula u C1 (5800m) na spavanje. Sa njima je otišao i Lakhpa Šerpa. U C1 su stigli negde oko 15.00.

Svi se osećaju dobro i niko nema problema sa visinom. Sutra po planu bi trebalo da ispenju do C2 (6100m) a zatim da se vrate u bazni kamp u popodnevnim satima.

Više o tome napisaće neko od njih u sledećem izveštaju. Očekujemo i mnogo dobrih fotografija.

Vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović

07.11.2007

Još jedan dan proveden u baznom kampu. Ponovo gusti oblaci, a popodne sneg. Ništa se posebno nije događalo osim što smo uveče na radost naših Šerpasa ponovo zapevali!

Kažu da će se vreme menjati uskoro na bolje. Videćemo. Kako god bude mi ćemo se prilagođavati. Priroda diktira naš plan penjanja.

Pošto na naš satelitski telefon redovno stižu poruke, a najviše iz Sarajeva, hteo bih da se ovim putem zahvalim u ime svih članova ekspedicije. 

Vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović

06.11.2007.

Počelo je. Danas smo išli do C1 u svrhu aklimatizacije. One visine date na internetu nisu baš tačne. ABC je dignut na 5400, a C1 je na cijelih 5800 m nv. Ponovo lični rekord :-). Zadnjih par stoja do C1 je uz uže, a naši šatori su smješteni iza grebena na kom se nalazi kamp. Mjesto je predobro, malo smo daleko od ostalih, a šatori nam vise u zraku. Prilaz mu je od raskrsnice na užetu za Žuti Toranj. Skreće se gore lijevo. U C1 smo iznijeli skoru svu opremu i stvari potrebne za uspon. Imali smo malo krivu informaciju da je C1 udaljen od ABC-a samo sat, a trebalo nam je skoro tri. Što je značilo da …nas je mog’o mrak uhvatit. U BC smo stigli oko pola sedam. Vođa  se već počeo brinuti. Meni ništa novo. Nikad se bolje nisam osjećao na 5800m.

član ekspedicije

Muftić Kenan,

05.11.2007

Dan za odmor u bazi jer su se oblaci opet navukli nad Mingbo. Nema sunca da nam napuni baterije, ali smo se nekako snašli u komšiluku. Ekipa je danas imala sportski dan u bazi. Prvo je Šime na livadi namestio kombinaciju za Balote (Boćanje) i naravno redovno pobedjivao. Onda je Nikola od par čarapa i uz pomoc lepljive trake napravio loptu za fudbal. Pošto je ovde poprilicno visoko, na svakih nekoliko minuta sledi dahtanje i odmor!Kasnije im se pridružio naš Šerpa Lakhpa koji naravno ne pravi pauze jer se ovde rodio. Uveče je u trpezarijskom šatoru bilo veselo. Pevale su se pesme sa svih strana i poprilično glasno, tako da su nam u goste došli svi naši Šerpasi i kuvar Pasang Temba.

Vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović

04.11.2007

Danas smo ustali ranije. Šatori su malo smrzli spolja jer je iz dana u dan sve hladnije. Sa druge strane sneg i led u planini su kompaktni što nas raduje zbog penjanja.

Napustili smo bazu oko 9.00 sa namerom da dosegnemo naš medju-kamp na 5400m (midlle camp). Dan je bio predivan. Hodali smo dosta brzo tako da nam je trebalo samo tri sata za 900m visinske razlike. Kad je dobar tim sve je jednostavno. Gore smo ostavili opremu u šatoru i odmah krenuli sa povratkom u bazu. U povratku su nas uhvatili oblaci i vetar, ali ništa posebno. Imamo malo problema sa solarnim panelima jer oblaci prekriju sunce već posle jedan sat popodne, ali nekako se snalazimo. Idući put kada budem planirao hranu za ekspediciju, Harisa računam za dvojicu! Ne smeta mu nepalska klopa iako je prvi put ovde.

Vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović

03.11.2007

Jutros smo se nas nekoliko probudili prije izlaska sunca. Nakon što je sunce izašlo, uslijedio je i doručak. Osjećam se odlično , isto kao kod kuće a visina je baznog logora 4650m. Jedina razlika je što pijem puno vode i jako često idem u WC. Pripreme opreme za naredni uspon smo obavili do pred ručak, tako da smo spremni za smjer.

Član ekspedicije

Haris Kalajdžisalihović

03.11.2007

Ništa lepše nego kada ti ujutro sunce obasja šator. Izađeš napolje , protegneš se, a sunce ti izmami osmeh. Prvo što vidiš je naravno Ama Dablam. Dok sam ja sa Serdjom pripremao solarne panele i ostalu tehniku za normalno funkcionisanje u bazi, ostatak ekipe je izbacio svu opremu ispred šatora kako bi je prekontrolisali i podesili pre ulaska u smer.

Već oko podne stigli su oblaci iz doline, tako da nam je napajanje akumulatora stalo, ali smo uspeli na napunimo baterije za računar i satelitski modem, pa ćete dobiti fotke i ove izveštaje. Šime još nije počeo da pije Diamox, pa je pitao, da li mu se računa da je popeo dva puta ako popenje bez Diamox-a!! Uveče smo dugo sedeli i pričali o budućem usponu. U stvari više je to bio moj monolog, kao i odgovori na pitanja.

Vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović

02.11.2007

Ovako nešto još nisam doživeo u Himalajima! Vratili smo se do Pengboče-a  sa trekking grupom koja je bila zajedno sa nama tokom aklimatizacionih uspona. Posle popijenog čaja trebalo je da oni nastave ka Namče Bazaru a mi levo preko reke Imja Kola pa uzbrdo do baznog kampa. Međutim krenuše i suze, a onda nikako da se rastanemo!

Nekima se nije išlo kući koliko su bili oduševljeni sa onim što su ovde videli i doživeli.

Mi smo posle rastanka nekako previše brzo izleteli do BC-a, kao da jedva čekamo penjanje uz zaleđene litice Ama Dablama. Malo nas je vetar produvao a temperatura se znatno spustila. U bazu su naši Šerpasi došli pre nas i postavili  kompletnu infrastrukturu. Uveče je još više zahladnilo pa su otpakovane perjane jakne. Konačno noćas spavamo u šatorima i vrećama za spavanje.

Vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović

01.11.2007.

Ustali smo nešto ranije i posle porcije poridža i čaja, krenuli na Nangar Cang. To je trekking vrh koji se nalazi iznad sela Dingboče. Danas smo bili nešto raspoloženiji nego juče, pa nam uspon od 1000m visinske razlike nije predstavljao problem. U povratku sa vrha svratili smo u Dingboče na ručak. Popodne tokom povratka u Oršo temperatura je počela naglo da pada. Nadam se da neće doci do promene vremena narednih dana. Sutra idemo u bazni kamp i ekspedicija konačno počinje. Spavanje u lodževima ćemo zameniti sa šatorima. Svi jedva čekamo da krene penjanje jer nam je malo dosadilo ovo pešačenje po Kumbu regionu.

31.10.2007.

Planirao sam da ostanemo dva dana u Oršu kako bi uradili dobre aklimatizacione uspone. Danas smo išli da ispenjemo do granice snega vrha Taboche Peak (6501m). Stigli smo do visine od 5000m što je bilo ukupno 900m visinske razlike od našeg lodža .Više nego dovoljno za aklimatizaciju. Uživali smo u pogledu na okolne vrhove, počevši od Lo-cea, Island peak-a i Makalua, preko Ama Dablama, Kangtega i Tamserku, pa sve do grebena Kwangde iznad Namče Bazara. Sa tog mesta se odlično video naš smer na Ama Dablam. Sneg izgleda kompaktan, a C3 je zbog prošlogodišnje tragedije pomeren udesno prema grebenu, kako bi se izbegle eventualne lavine.

Popodne su se opet navukli oblaci koji dolaze sa juga, a nastaju zbog isparenja u dolini. Uveče se sve izbistri pa iznad nas pukne pogled na himalajsko nebo i hiljade zvezda na njemu.

Dragan Jaćimović,

vođa ekspedicije

30.10.2007

Deboče volim zbog izvora na kojem ste posle umivanja definitivno budni. Voda je hladna ko led, ali prija. Trebalo nam je tri sata da stignemo u Orsho gde ćemo ostati naredna dva dana zbog aklimatizacije. Popodne, posle ručka, svi smo otišli na penjanje.

Pored lodža nalazi se nekoliko boldera pa je skoro do mraka bilo veselo. Kao deca na trešnju! Noćas spavamo pored vrha na koji ćemo se uskoro penjati. Ekipa je malo nestrpljiva što je razumljivo ako kroz prozor sobe gledate ovu himalajsku lepoticu.

Dragan Jaćimović,

vođa ekspedicije

29.10.2007

Posle čekiranja u SPCC naše dozvole za penjanje, krenuli smo prema manastiru Tjengboče. Kod manastira japanci sa velikim tele-objektivima vrebaju povoljan trenutak da uslikaju Everest ili Ama Dablam. Ispod u šumi rododendrona nalazi se selo Deboče u kojem ćemo prenoćiti. Popodne su se spustili oblaci pa smo vreme proveli igrajuci zanimljive geografije u lodžu. Da sam juče umro ne bih znao da je panj biljka a Vardar planina! Bilo je još bisera pa smo se ludo smejali.

Dragan Jaćimović,

vođa ekspedicije

28.10.2007

Sunčano jutro u Namče Bazaru je najava dobrog vremena u narednim danima. Popeli smo se do 4000m nadmorske visine kako bi odradili aklimatizaciju. Medjutim, važnije od toga je bio pogled na Ama Dablam sa tog vidikovca. Keno je vrištao kada je video Everest prvi put u zivotu. Hare nije ispuštao kameru iz ruku, kao da snima “Park iz doba Jure”!

Jedino je Azra bila smirena. Ili je vešto krila emocije ili je to bilo strahopoštovanje prema planini. Ne znam, vreme će pokazati svoje. Meni je ovo bila odlična prilika da im pokažem smer koji ćemo penjati. Spustili smo se u Namče popodne, gde su se već navukli oblaci. Sutra planiramo da stignemo do sela Deboče koje se nalazi ispod manastira Tengboče. To je čuvena dolina rododendrona. Praktično nas lodž se nalazi u sred šume, što uz ljubazne domaćine čini ovo mesto posebnim.

Dragan Jaćimović,

vođa ekspedicije

27.10.2007.

Nastavili smo put preko Tok-toka, Monzu-a i Jorsale-a gde smo se čekirali na ulazu u Nacionalni park Sagarmatha. Pošto smo sve papire za ekspediciju sredili u Katmanduu ovo čekiranje je bila čista formalnost. Danas, kao i juče, nebo je bilo prekriveno oblacima pa smo dosta brzo stigli u Namče Bazar (3440m). Tu smo sreli puno prijatelja koje poznajemo sa prethodnih ekspedicija. Nismo odseli u lodžu u koji dolazimo godinama, jer je brat vlasnika napravio novi lodž, pa je insistirao da nas bolje ugosti. Naravno, prihvatili smo gostoprimstvo. Predveče, vreme se promenilo pa je iz oblaka izronio vrh Kwangde.

Uveče je Haris zapevao stare sevdalinke što je privuklo sve Šerpase iz okoline da dođu i slušaju ga. Atmosfera u ekipi je odlična, a što se tiče zdravlja svi se odlično osećaju.

Dragan Jaćimović,

vođa ekspedicije

Dragan Jaćimović,

vođa ekspedicije