početna >>

avantura >>

Avantura - kanjon Rače

Moja Avantura - Kanjon reke Rače

Kako doći?

Iz Beograda preko Lajkovca do Valjeva, a zatim magistralnim putem za Bajinu Baštu preko Debelog brda. Za one koji dolaze iz centralne Srbije najbolje je doći do Užica, pa onda birati između dva puta - Preko Kadinjače ili preko sela Kremna i planine Tare spustiti se u Bajinu Baštu.

Iz centra pratiti putokaz za Kaluđerske bare (Tara), da bi odmah nakon izlaska iz grada skrenuli desno prema srednjevekovnom manastiru Rača.

Početak priče...

Kod manastira ostavite prevozno sredstvo sa kojim ste došli i dalje nastavite pešice.

Ljudi iz Nacionalnog parka „Tara“ su uredili stazu za šetnju do lekovitog izvora Lađevac. Do pomenutog izvora trebaće vam oko 30 min lagane šetnje kroz hladovinu bukove šume. Iznad izvora na oko 50-tak metara polu desno nalazi se isposnička pećina koja je sada prazna. Lako je doći do nje, ali je povratak na dole malo nezgodan.

Za one koji u sebi nose makar malo Kolumbovskog duha („Never stop exploring“), odlazak do pećine doneće još jedno zanimljivo iskustvo.

Posle Ladjevca prestaje uredjena staza i tu stvari počinje zanimljiviji deo puta.

S kamena na kamen...

Pisac ovih redova je već prošao kroz kanjon, ali to ne umanjuje draž koju donosi ovakav izazov, čak naprotiv : Bogatstvo oblika netaknute prirode čini da uvek otkrijete nešto novo svaki put kada ovde dođete.Ovoga puta bili smo samo nas trojica.Neša (rekreator hotela“Omorika“), moj sin Ivan i ja. Za razliku od nas dvojice Ivanu je ovo potpuna nepoznanica. Upravo je završio sedmi razred i jedna avantura više na letnjem raspustu ne može da škodi.

Elem, posle Ladjevca hodali smo samim koritom vodenog toka, preskačući sa kamena na kamen po nabujaloj reci. Osim prijatnog hučanja vode, drugi zvuci ne dopiru do naših ušiju. Oko nas sve je u nijansama zelene boje, koje remeti tek pokoje staro stablo srušeno u korito tokom prethodne zime.Nakon nekih 20-tak minuta hoda, sve se polako utišava, da bi se na kraju čulo samo naše disanje i koraci po opustelom kamenjaru. Voda je nestala!Rača je ponornica i njen tok se prekida jednim delom u kanjonu. Ovo je pojava koja se može videti tokom letnjih meseci, dok zimi a naročito u proleće, velike količine vode odnose sve pred sobom ispunjavajući i ovaj suvi deo kanjona.Tačno se vidi linija na steni do koje voda dostiže u svom maksimumu kada donosi otopljeni sneg sa Tare.

U ovom delu broj oborenih stabala se povećava, što ukazuje na puno snega prethodne zime i jak vetar tokom prolećnih oluja.

Posle nekog vremena ponovo nailazimo na rečni tok. Kanjon se postepeno sužava, a sa strane se pojavljuju okomite litice.Iza jedne krivine pojavljuje se i prvi vodopad. Nekada su sa leve strane postojale sajle uz pomoć kojih se lako dolazilo do vrha vodopada, ali danas put vodi desno uz jedan manji sipar do prevoja sa kojeg se lepo vidi moć i lepota vodene mase koja se survava u podnožje.

Probao sam da popenjem solo upravo sa leve strane, ali zbog konstantne vlage stena je klizava kao uglačani led i nakon dve trećine uspona shvatam da je bez opreme ovo nemoguća misija. Srećom jedno veliko stablo je palo i poprečilo se baš po sredini vodopada.To mi je dalo ideju da preko stabla pređem na desnu stranu gde mi se stena učinila manje vlažna. To sam i uradio. Uspeo sam da se popenjem, a zatim da dodjem na sedlo sa kojeg sam na drugoj strani video Ivana i Nešu kako napreduju uz sipar.Njih dvojica su krenuli lakšim i bezbednijim putem, ali su veoma sporo napredovali. To je jedini deo u kanjonu zbog kojeg nije loše poneti jedno uže i fiksirati ga kako bi se brže i sigurnije izašlo na prevoj.

Posle prvog vodopada sledi deo gde se morate malo pokvasiti.Mi smo nosili stare gojzerice sa namerom da gazimo vodu gde je neophodno, međutim najbolje bi bilo poneti neoprenske čarape i obuti ih na tom mestu.Voda je hladna i zato se kroz kanjon prolazi u julu i avgustu. Ovde se kanjon još sužava toliko da su litice udaljene samo par metara jedna od druge.Nakon što reka obilazi Borovo brdo i pravi oštar zaokret prema Kaluđerskim barama, dolazi se do drugog vodopada koji je još lepši od prvog.Stene su potpuno obrasle u mahovinu. Ovde je sajla sačuvana i može se lako popeti do vrha. Pre nego što smo došli do vodopada, Neša je „izmerio“ dubinu jednog jezerceta u kanjonuJ.Probao je da prodje kroz vodu ali kada mu je voda došla do pojasa, vratio se nazad i počeo da prečka sa leve strane.Pošto sam ja išao iza njega upitao sam ga da li je voda duboka. Upravo u tom trenutku on se zbog puno mahovine i vlažnih stena okliznuo i upao u vodu!Kada je sa sve rancem izronio, odgovorio mi je:“Izmerio sam ti dubinu, moraćeš okolo“ :-)

Posle drugog vodopada sledi najuži i najinteresantniji deo kanjona (meni bar...). Stene su toliko blizu, da ako raširite ruke lako ih dohvatite. Ovde je voda bukvalno probila krečnjačku stenu i sebi napravila put ka dolini.Sa strane postoje sajle ali pošto smo već bili mokri nije nam zanimljivo da se veremo sa strane već se penjemo kroz vodu.

Iz kanjona se izlazi jedno pola sata posle drugog vodopada.Mi smo išli kroz vodu sve dok nismo došli do puta koji se odvaja sa leve strane i vodi prema Manastirskim stanovima. Posle vlage i hladne vode u kanjonu, prija nam svaki sunčev zrak koji dopire do nas.Od reke do Manstirskih stanova potrebno je oko sat vremena hoda kroz borovu šumu. Gore nas je igrom slučaja dočekao Iguman manastira Rača. Zbog umora naravno nismo odbili pitu sa jabukama i parče lubenice. Ovo je najviše prijalo Ivanu koji se posle šest sati pešačenja i visinske razlike od 800m dobro umorio.Mi smo poneli sa sobom u kanjon po 1,5 litara vode u termosima, ali mi se čini da nam je to bilo malo jer smo se puno znojili. Od Manastirskih stanova postoji put koji vodi preko Vidikovca do manastira Rača.Potrebno je oko 1 sat da se spustite do vašeg auta.

U manastirskom kompleksu možete ručati, a preporučujem da se obiđe i njihova riznica.

Umesto epiloga...

Život je isuviše kratak da bi ga proveli samo u sticanju materijalnih dobara.Napravite pauzu u prirodi sa prijateljima.Možda vas priroda nauči nečemu, možda vam pokaže gde grešite,možda vam otkrije vas same, možda...

Ako se ne bojite šta će te otkriti, krenite u Avanturu.

Dragan Jaćimović